Патријарх Иринеј, Митрополит Амфилохије и Епископ Јован присуствовали су Литургији у Баламандском манастору Успења Пресвете Богородице.

У седам часова по локалном времену Његова Светост Патријарх г. Иринеј, Високопреосвћени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећени Епископ шумадијски г. Јован и чланови делегације, присуствовали су светој Литургији у Баламандском манастору Успења Пресвете Богородице. На прозбе јеромонаха и јерођакона, одговоарао је хор Богословског факултета Баламандског универзитета. После свете Литургије делегација је кренула у правцу Бејрута, који се налази око осамдесет километара јужно. Као што је било у плану и протоколу, патријарх Иринеј и српски архијереји заједно са патријархом Јованом сусрели су се са председником Либана г. Маjклом Ауном. Сусрет црквених великодостојника са председником државе прошао је у најбољој могућој атмосфери. Из Председникове палате делегација Српске Православне Цркве упутила се ка Светогеоргијевском саборном храму Митрополије бејрутске у центру града. Ту нас је дочекао крстоносни протопрезвитер Нектарије Хаиралам, старешина храма, и у кратким цртама изложио историју те светиње, назвавши је Мајком црквом града Бејрута, будући да је основана још у четвртом веку. Катедрала је више пута рушена и обнављана. Занимљив податак је и тај да је Свети Роман Слаткопојац једно време певао у том храму и из њега се упутио у Цариграду. Храм има три олтарске апсиде, тј. три престола, централни и по један мањи са северне и јужне стране. Цетрални је посвећен Светом великомученику и победоносцу Георгију, северни Светом пророку Илији, а јужни Светом оцу Николају Мирликијском. За време грађанског рата (1975. године) широм Либана је рушено, а највише у Бејруту, па је и катедрала Светог Георгија порушена до темеља, као и све зграде у ближој и даљој околини. Главне и најжешће борбе водиле су се око катедрале. Већина икона и део иконостаса украдени су. Запаљени су делови иконостаса из 18. века. Реконструкција је отпочела 1994. године и после седамнаест месеци ископавања откривени су многи археолошки слојеви који су омогућили да се установи историјски развој изградње цркве, као и читаве околине, у последњих неколико векова. Наредне године Митрополит бејрутски Илија објавио је планове за обнову ратом разрушене катедрале. Прва фаза рестаурације почела је 1998. године, под надзором комисије на чијем челу је био Гасан Туени. Звона катедрале огласила су се поново 15. децембра 2003.